Песма оцу
Оче мој који си на земљи,
На дан мог рођења, јавили су да је преминуо дрвосеча, који ти је
уделио сечива за засецање душе, навукао мрену на дојку мајке,
обед на асталу зачино бајалицама.
И пре него што кренух, сатрху ме.
Од плодове воде одвојена сам каљењем пршљенова,
проласком кроз иглене уши.
Бабица је запечатила засецање знаком X на челу,
Мамцем за невољене синове који испод женског скута
Изискују из карлице рођење светлости крвљу.
Та сам оче мој чија бритва из корена пресеца.
Та сам оче, која је рођена као потреба у жлездама.
У аорти расла као буника, захваљујући којој сам преболела мале богиње.
Преломили смо јадац, на моје руке пао је твој рез и ја по њему везем,
Знаш, нешто се у мени деградира.
Од заноктица горим, на свакој ветрометини дувам у прсте,
Раскрснице учитељима чиним,
завоје за собом вучем, на њима сирочад санкам,
грејем као рођена мајка преосталим иверјем.
Срце у јаругу ћу да бацим и подигнем епитаф –
нека буде воља Оног што ме спусти на ову депонију.
Оче мој који си на небесима
Под отеклинама својим ти се молим, не мрви ми крштено име.
Дугачак је то плам.
Слика
(In Memoriam)
На комеморацији успомена затварам очи,
Сливам се низ мастило, пакујем осеменела шапутања
извлачим славља запакована у лептир машне
Предајем се октави .
Старце на клупама учаурио плач у дремеж ,
те живе антикварнице којима је морифијум држач
вијуга, кроз скелет им продире светлост и они се надају бескрају.
Млади воде љубав реда ради, не из потребе.
По том рецепту рађају се деца кукољи, који кад тад пусте глас,
одлепршају на предњу страну црне хронике.
По том рецепту рађају се деца челици, неме каријатиде напојене соком пелина.
Сланим сузама топе асфалт, носе перике и прстима сеју детелину.
***
Зашто све љубави престају кад метроном откуца тромб?
Памтиш нешто моје - мирис кармина којим те сече кошава.
Кожа је највећи орган из ког треба истребити трнце мантрама
После тога постајемо невидљиви.
Окончање
Закуцам ли у јаслице ексере уместо сламе,
премостићу окончање, одвећ познат пут,
препарирану нит, испричаћу ти причу из барке.
Сви ратови почињу миловањем вриска у грлу.
Бешумном језом, мирисом барута на божуру.
Паљењем лептирових крила у оџаку.
Сви ратови компоновани су бојом шизофреније.
Имају звук цепања јарбола на прамцима.
Стезањем омчи око материце.
Деобом неба у кичменој мождини.
Топљењм шећерне вуне и гравирањем туге у вашарске лутке.
Јутро
Измакнеш ли ми тло,
после свих часова које смо сломили зубима,
неко ће други постати цртеж на мом рамену.
Отети залогај душе, зачеће неба које мирише
на дечији сируп и има горак укус непредвидивости.
Мрси у кадицама конце јарма
Не храни пеликанским устима угрушке стрепње
Из собе креће поворка облака
Сутра ће чути уши степеника на којима је глава посејала
семе да смо умрли просипајући из нерва етар којим смо
из центра торза пресудили себи други облик у анемичним јутрима.
Прочистили сметове до обртања путописа
Ујутро ћемо умрети, пробудити се у арабесци другог света.
Измакнеш ли ми тло, неко ће други понети таблу са натписом
Мушкарац и жена два су праска која изгоревају у недодиру.
Опраштам ти кише
Опраштам ти кише пред пламом Отвореног неба.
Испред међуречја исповести.
Ћутиш. Одавно си заспао Орфеј.
Између нас пролази змија.
Пред тмином почива реч.
Срж си кости моје, истина древна сведок је не(вида).
Опраштам ти кише пале између наших прстију, васкрсле у молитви.
Преобуци ме у долини распећа у ткаљу догорелих воштаница
да ти рита испевам песму окупану у менама крвотока.
Не плачи, у мојим аркадама записан је синопсис препознавања нас двоје.
Биографија
Рођена у Руми, 16. 10. 1996. године. Завршила средњу школу за дизајн ,,Богдан Шупут '' 2015. године на одсеку техничар ентеријера и индустријских производа у Новом Саду Исте године уписала Академију уметности у Новом Саду, ликовни департман – вајарство. На Академији током студирања учествовала на групним изложбама. Учесница на конкурсу ПРО ПР 2018 ,,Kомунинација у пословном свету’’, учесница на студенском семинару теракоте у Kикинди, 2018. и 2019. год. Учесница на конкурсу 30x30 ,,Еволуација добра, еволуација зла’’2018, који расписује Kултурни центар Зрењанина.
Излагала на завршној изложби четврте године у галерији Матице српске. Учествовала на радионици изливања гвожђа Банска Бистрица , Словачка.
Објавила две збирке песама ,,Време орхидеја’’ 2015. за коју је Матија Бећковић написао краћу рецензију ,,Друга страна огледала’’ која је објављена 2019. год. у издању Бранковог кола, Сремски Kарловци . За збирку је добијена награда ,,Стражилово.’’ Песме превођене на макдеонски, русински и словеначки језик.
Рађен методички пројекат који је обухватао тему пријатељства И који је штампан у приручнику за учитеље за друи разред основне школе у издању издавачке куће ,,Kлет’’. Тренутно студент мастер студија вајарског одсека. Уредница интернациолналног часописа за уметност и афирмацију младих аутора "Арткум" основаног у јуну 2020. године.
